Aktivistkinja Ženskog prostora i Romsko ženske mreže učestvovala je u konsultacijama sa Evropskom komisijom i dala doprinos pisanju izveštaja o napretku Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Od marta 2002. godine, Evropska Komisija redovno izveštava Savet i Parlament o napretku zemalja regiona zapadnog Balkana, a predstavnici/ce civilnog društva uzimaju učešće u pisanju izveštaja koji se odnosi na stanje ljudskih prava u Srbiji.
Ove godine su na konsultacijama održanim 25. maja bile prisutne predstavnice organizacija za ženska prava: Labris (Beograd), Novosadska lezbejska organizacija (Novi Sad), Fenomena (Kraljevo) i Ženski prostor (Niš)/Romska ženska mreža. Ova poseta realizovana je uz pomoć ženske organizacije Kvinna till Kvinna iz Švedske i LGBTI organizacije - ILGA Europe. Aktivistkinje su bile u prilici da i lično upoznaju prisutne šefove i zaposlene u direktoratu za proširenje Evropske komisije sa aktuelnim problemima i izazovima u Srbiji po pitanjima prava žena, Roma/kinja i LGBT osoba.
Sa prisutnima, među kojima su bili i Andris Kesteris, Henk Visser, Thomas Ljungquist, Louis Hers iz direktorata za proširenje i direktorata za pravdu pri Evropskoj komisiji, aktivisktinja Ženskog prostora/Romske ženske mreže Vera Kurtić ukazala je da i dalje ne postoje javno dostupne informacije o imlementaciji strateških dokumenata, kao ni o načinima koordinisanja u procesu njihovog sprovođenja. Trenutno u Republici Srbiji postoji preko 100 strategija i akcionih planova na nacionalnom nivou. Neki od ovih dokumenata se direktno ili indirektno odnose na ženska prava ili na prava manjinskih grupa. Za Romkinje naročito važan Nacionalni akcioni plan za unapređivanje položaja Romkinja, koji se nalazi u okviru objedninjenog Akcionog plana i koji prati Strategiju za unapređivanje položaja Roma, nije praćen nikakvom budžetskom linijom, istakla je u svom izlaganju Vera Kurtić.
Na sastanku se između ostalog raspravljalo i o prolongiranju sudskih procesa, kao i o činjenici da su presude liderima ekstremno desničarskih organizacija zbog rasne i druge diskriminacije i zbog nereda 2009. i 2010. godine veoma niske. Skrenuta je pažnja i na nepopularne promene u Zakonu o parničnom postupku koje su u suprotnosti sa odredbama Ustava, jer snižavaju dostignut nivo ljudskih prava.
Generalni zaključak izveštaja za 2010. godinu je bio da “treba ulagati dalje napore na usklađivanju zakonodavstva i politika s evropskim standardima i da se mora obezbediti primena i sprovođenje usvojenih zakona koji se odnose na EU”, za šta verujemo da će biti zaključak izveštaja i ove godine, jer je pravni sistem Srbije na zadovoljavajućem nivou ali ono što nedostaje je implementacija zakona.
Izveštaj, koji se objavljuje na godišnjem nivou, između ostalog sadrži: Sažet opis odnosa Srbije i Evropske unije; analizu stanja u Srbiji u pogledu političkih kriterijuma za članstvo; analizu stanja u Srbiji na osnovu ekonomskih kriterijuma za članstvo, kao i ocenu sposobnosti Srbije da sprovodi evropske standarde, odnosno da postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo i politiku sa pravnim tekovinama Evropske unije, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i prioritetima evropskog partnerstva.
