Feminizam nas uči da prepoznajemo odnose moći koji određuju čija tela, iskustva i životi imaju vrednost, a čiji mogu biti kontrolisani, objektivizovani i iskorišćavani. Za Ženski prostor, postavljanje pitanja o položaju životinja bilo je nastavak takvog feminističkog promišljanja, a ne tema odvojena od borbe za prava žena.

Feministička kritika pokazuje da se različiti oblici dominacije ne mogu jednostavno izjednačiti, ali da među njima možemo prepoznavati slične mehanizme: objektivizaciju tela, pretvaranje živih bića u sredstva za tuđe potrebe, normalizaciju nasilja i društveno udaljavanje od iskustva onih nad kojima se nasilje vrši. Posebno važan bio nam je koncept „odsutnog označitelja“ Carol J. Adams, koji pokazuje kako je moguće odvojiti proizvod koji koristimo od živog bića i nasilja koje je prethodilo njegovom nastanku.

Povezivanje feminizma i prava životinja zato otvara i pitanje empatije i doslednosti politike nenasilja. Ako feministički pokret dovodi u pitanje društvene odnose koji nasilje i dominaciju predstavljaju kao prirodne i neizbežne, možemo postaviti pitanje gde povlačimo granice te kritike i čija iskustva ostaju izvan našeg moralnog i političkog vidokruga.

Za Ženski prostor veganstvo je  više od individualnog izbora načina ishrane. Ono  predstavlja etičku i političku praksu nenasilja i jedan od načina promišljanja odnosa između feminizma, prava životinja, odgovornosti i svakodnevnih izbora. Upravo zbog toga ovu temu godinama unosimo u feminističke škole, radionice, konferencije i druge prostore ženskog i LGBT+ aktivizma.  Taj rad nije nastajao kao deo pojedinačnih projekata, već iz dugogodišnje posvećenosti pravima životinja i kroz saradnju sa organizacijama i mrežama koje su prepoznavale značaj povezivanja ovih borbi.