Škola sećanja - Ženski prostor

NAŠI PROJEKTI

Škola sećanja: znanje o genocidu nad Romima i borba protiv anticiganizma

Škola sećanja je bila dvogodišnji obrazovni i istraživački projekat posvećen genocidu nad rRomima i Romkinjama tokom Drugog svetskog rata, njegovim uzrocima i mehanizmima, ali i kontinuitetu anticiganizma i sistemske diskriminacije u savremenoj Evropi.

Projekat je nastao iz potrebe da se odgovori na gotovo potpuno odsustvo istorije stradanja Roma iz obrazovanja, istoriografije i javne kulture sećanja u Srbiji. Nedovoljno istražene istorijske činjenice i odsustvo Roma iz dominantnih narativa doprinose tome da genocid nad Romima ostaje nepoznat ili potisnut, dok se anticiganizam često ne prepoznaje kao istorijski ukorenjen oblik rasizma.

Škola sećanja je povezala istorijsko istraživanje sa političkim obrazovanjem i savremenim borbama romskog pokreta. Polazila je od toga da sećanje nije samo odnos prema prošlosti: poznavanje mehanizama progona i isključivanja neophodno je i za razumevanje današnje diskriminacije, kršenja ljudskih prava i prisilnih deportacija Roma.

Škola sećanja nastojala je da otvori prostor za proizvodnju znanja u kojem Romi nisu samo predmet istorijskog istraživanja, već učesnici u oblikovanju sopstvene istorije i kulture sećanja. Povezujući arhivsko istraživanje, iskustva zajednice, obrazovanje i aktivizam, projekat je doprineo stvaranju kritičke „istorije odozdo“.

Za Ženski prostor ovaj projekat predstavlja važan deo dugogodišnjeg rada na feminističkom i antifašističkom obrazovanju, dokumentovanju potisnutih iskustava i povezivanju istorijskog sećanja sa savremenom borbom protiv rasizma.

Partnerstvo

Projekat su partnerski realizovali:

Ženski prostor, Niš
Forum za primenjenu istoriju, Beograd
Roma Center Göttingen, Nemačka

Projekat je realizovan uz podršku Fondacije Roza Luksemburg i Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA).

Konferencija za novinare: “Škola sećanja” u Medija Centru, Beograd

Konferencija je organizovana povodom početka istorijskog i sociološkog istraživanja koje je imalo za cilj da prikupi i sistematizuje podatke o genocidu nad Romima tokom Drugog svetskog rata, njegovim uzrocima i mehanizmima, ali i o tome kako prepoznati, ukazati i sprečiti anticiganizam i aktuelnu sistemsku diskrimianciju prema Romima danas.

Na konferenciji su govorili:

Vera Kurtić, aktivistkinja i istraživacica u oblasti višestruke diskriminacije, (Ženski prostor),

Milovan Pisarri, istoričar (Forum za primenjenu istoriju),

Ana Jovanović, istoričarka i aktivistkinja, (Ženski prostor).

Konferencija za medije povodom početka projekta, Medija centar 2013.

Konferencija Škola sećanja u Nišu:

U Nišu je, od 27. do 29. septembra, održana konferencija Škola sedanja, namenjena zaposlenima u medijima, nastavnicima/cama istorije, asistentima/injama u nastavi, aktivistima/kinjama organizacija civilnog društva i političkih partija, sa ciljem sticanja novih i podele dosadašnjih podataka o stradanju Roma i Romkinja u Srbiji u toku Drugog svetskog rata, ali i činjenica iz kontinuiteta stradanja i diskriminacije i nakon rata kako na ovim prostorima tako i na prostoru čitave Evrope. Konferenciji je prisustvovalo pedeset učesnika/ca, dok je interesovanje za prisustvo bilo mnogo veće.

Kroz Školu sedanja, prisutne su vodili istoričari Igor Mitić, dr Milovan Pisarri i prof. dr Đokica Jovanović, sociolog kulture, koji su predstavili istoriju i izneli istorijske činjenice o stradanju romskog naroda; zatim, istoričarke i autorke programa o učenju o Holokaustu, Vesna Lučić i Sanja Ristid; kao i Ivan Radenković, teoretičar i aktivista, Kenan Emini, internacionalni aktivista za prava Roma, a koji su govorili o savremenom stradanju i diskriminaciji. Predstavljeni su dokumenti sistemskog genocida nad Romima tokom Drugog svetskog rata na širem prostoru Evrope, kao i prostoru Ex-Yu. Osim izlaganja, održana je i projekcija dokumentarnih filmova Pogrešna reč – odšteta Romima i Sintijima u Nemačkoj i Ovaj život poklonjen mi je, koji su se bavili ličnim pričama Roma i Romkinja koji su preživeli Holokaust.

Podsedanja na istorijske događaje su u velikoj su meri podstakla prisutne na razmišljanja o mehanizmima koje trenutne vlasti koriste u odnosu prema Romima i Romkinjama, kao i o duboko ukorenjenim stereotipima i predrasudama prema romskom narodu. Zaključci radnih grupa se odnose na potrebe i planiranje bududih aktivnosti na reformi školskih planova i programa; zatim na ukazivanje na potrebe za jačanjem odgovornosti medija i uloge političkih partija u plasiranju važnih edukativnih informacija; na potrebu za ukazivanjem na sistemsku diskriminaciju, kao i potrebu sagledavanja načina povezivanja i stvaranja partnerstva između javnog sektora, medija i organizacija civilnog društva.

U okviru konferencije je organizovana i poseta Memorijanom kompleksu “12.februar” u Nišu, gde su učenici i učesice imali priliku da sa kustosima Muzeja razgovaraju životu i stradanju zatočenih Roma.